|
Zločini i kazna u svesti građana – značaj nasleđa Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju na regionalnom nivou Donator: UK Secretary for the State for Foreign and Commonwealth Affaires Trajanje projekta: septembar 2010 - mart 2012 Beogradski centar za ljudska prava sprovodi dvogodišnji projekat čiji je cilj da kroz unapređenje stava i podizanje nivoa znanja o radu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju doprinese procesu pomirenja i stabilizaciji u regionu.Uzimajući u obzir izvesno zatvaranje MKTJ i njegovu izlaznu strategiju, procesuiranje ratnih zločina postaće isključiva odgovornost domaćih pravosudnih sistema. Iz toga razloga neophodno je neprestano raditi na izgradnji kapaciteta nacionalnih sudova da bi bili u mogućnosti da na adekvatan način odgovore zahtevima suđenja.Projekat je usmeren kako na stručnu tako i na opštu javnost i obuhvata veliki broj različitih aktivnosti.Beogradski centar za ljudska prava objavio je publikaciju Haške nedoumice koja se bavi najčešćim stereotipima i zabludama koje se već godinama vezuju za MKTJ i suđenja za ratne zločine. Publikacija je namenjena svim donosiocima odluka, tužiocima, sudijama, medijima i opštoj javnosti, a autori su Vojin Dimitrijević, Vidan Hadži-Vidanović, Ivan Jovanović, Žarko Marković i Marko Milanović.
Rezultate istraživanja o stavovima građana prema Haškom tribunalu, domaćim pravosudnim organima za ratne zločine i procesu suočavanja sa prošlošću koja su sprovedena 2003, 2004 i 2005. godine kao i analizu rada Haškog tribunala od 1998 do 2004. Godine. Mozete pogledati u izdanju Rad Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i domaćih sudova za ratne zločine, 2005 godine. U okviru projketa sprovedeno je istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana Hrvatske i Bosne i Hercegovine prema ratnim zločinima kao i radu, presudama i nasleđu MKTJ.Istraživanja su predstavljena na tri konferencije u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.Nakon konferencije u Beogradu, na kojoj je između ostalih govorio i sudija MKTJ Fausto Pokar, na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu, u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava, Pravnog fakulteta u Zagrebu i Hrvatske udruge za europsko kazneno pravo održana je konferencija o nasleđu Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. O pravnom i društvenom značaju nasleđa Tribunala govorili su, između ostalih, predsednik Republike Hrvatske, prof. Ivo Josipović, sudija Tribunala Hauard Morison (Howard Morrison) i direktor Beogradskog centra za ljudska prava, prof. Vojin Dimitrijević. Na konferenciji su predstavljeni rezultati istraživanja Beogradskog centra za ljudska prava o stavovima građana Hrvatske prema Tribunalu, suđenjima za ratne zločine pred nacionalnim sudovima i događajima iz ratova u periodu od 1991. do 1995. godine. Power point i kompletne rezultate istraživanja sprovedenog u Hrvatskoj možete preuzeti ovde.Konferencija u Sarajevu organizovana je 11.aprila. O pravnom i društvenom značaju nasleđa Tribunala govorili su, između ostalih, sudija Tribunala Bakone Moloto, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, prof. Vojin Dimitrijević, državni tužilac BiH Milorad Barašin, prof. Ugo Vlaisavljević kao i mnogi predstavnici državnih institucija, međunarodnih organizacija i civilnog društva.Power point i kompletne rezultate istraživanja sprovedenog u Bosni i Hercegovini možete preuzeti ovde. Power point i kompletne rezultate istraživanja sprovedenog u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj za 2011. možete preuzeti ovde.
Više o presudama MKTJ možete videti ovde
Procesuiranje ratnih zločina pred nacionalnim pravosudnim organima
Izveštavanje medija o ratnim zločinima
Marko Milanović, Haška presuda Gotovini, preuzeto sa sajta Pescanik Marko Milanović, O Gotovini, agresiji i genocidu, preuzeto sa sajta Pescanik Vidan Hadži-Vidanović: Govor mržnje kao zločin protiv čovečnosti Vidan Hadži-Vidanović: Za šta je osudjen državni vrh Srbije? Razvoj međunarodnog krivičnog prava i pravosuđa
|
Haške nedoumice – poznato i nepoznato o Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju“, 2010. godine
|
Konferenicja za novinare na kojoj su predstavljene preporuke upućene Republici Srbiji pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u sklopu drugog ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda održana je 3. aprila 2013. godine u Medija centru (Terazije 3). 
Konferencija za novinare
„ Azil u Republici Srbiji u 2012 “
25.4.2013, 12:00, II sprat, Mala sala Medija centra (Terazije 3)
Predstavljanje izveštaja
Govore:
Miloš Janković, zamenika Zaštitnika građana
Imola Sörös , pravnica Beogradskog centra za ljudska prava
Jovana Zorić, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava
Sonja Tošković, pravnica Beogradskog centra za ljudska prava
Bojan Gavrilović, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava
Poslednji u nizu treninga za mlade novinare na temu pravo na obrazovanje u okviru projekta "Promovisanje odgovornog i profesionalnog izveštavanja na teme diskriminacija, nasilje u društvu, pravo na obrazovanje i transpertnost vlasti pri donošenju odluka" podržan od strane The German Marshall Fund of the United States održan je 21. i 22. marta 2013. godine. Opširnije...
Otvorena on-line Biblioteka ljudskih prava
On-line biblioteka, koja je sastavni deo Biblioteke ljudskih prava, otvorena je u petak 15. marta u 11 časova u prostorijama Kuće ljudskih prava (Kneza Miloša 4).
Na otvaranju on-line biblioteke prisutnima je demonstrirano kako zainteresovani mogu doći do detaljnih podataka o izdanjima koja se nalaze u Biblioteci ljudskih prava, ali i do informacija o svim relevantnim naslovima iz oblasti ljudskih prava u drugim bibliotekama, te kako da kreiraju profil i preuzimaju publikacije u elektronskoj formi.
Ovoj biblioteci može se pristupiti preko sledećeg linka: www.hrlibrary.rs
Pored Beogradskog centra za ljudska prava, osnivači I članovi Kuće su: Građanske inicijative, Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku.
Prilog sa okruglog stola održanog u Priboju 20. februara 2013. godine
Prilog sa okruglog stola održanog u Novom Pazaru, 21. februara 2013. godine 
 |
 |
 |
Preporučujemo
|
 |
 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
 |
|
|
| U Srbiji prošle godine odobrena tri zahteva za azil |
Objavljeno : 25.04.2013. preuzeto sa sajta euractiv U Srbiji su prošle godine odobrena tri zahteva za azil, što je pozitivan pomak, ali u domaćem sistemu azila i dalje postoje mnogi nedostaci, rečeno je 25. aprila na predstavljanju izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava o azilu. Jedan od razloga za mali broj odobrenih zahteva, kako ocenjuju u toj nevladinoj organizaciji, jeste neadekvatna primena koncepta sigurne treće zemlje, odnosno automatsko vraćanje neregularnih migranata u zemlje porekla ili tranzita koje su označene kao sigurne. Kako je ocenjeno, sistem u Srbiji se i dalje zasniva na shvatanju da migranti idu ka EU. Na predstavljanju izveštaja ukazano je na problem smeštaja migranata, uključujući njihov boravak u pretrpanim zatvorima, kao i na nedovoljan uvid u način na koji se deportuju. |
| Opširnije... |